Kultura i hrana

Karanfil je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih cveća na svetu. Njegovi prepoznatljivi, naborani cvetovi i prijatan miris učinili su ga simbolom ljubavi, poštovanja i dugovečnosti. Iako se često povezuje sa posebnim prilikama karanfil je i izuzetno zahvalna biljka za gajenje u bašti ili saksiji. Karanfil potiče sa Mediterana, ovaj cvet je imao različita značenja. 

Crveni karanfil – ljubav i divljenje

Beli karanfil – čistoća i iskrenost

Roze karanfil – nežnost i zahvalnost

Žuti karanfil – simbol radosti

Osim što je lep je i vrlo praktičan cvet. Često se koristi u buketima jer dugo ostaje svež u vodi. U bašti je odličan izbor za ukras i dopunu buketima. 

 Kroz istoriju čovečanstva hrana je imala mnogo veću ulogu od same potrebe za preživljavanjem. Ona je predstavljala deo kulture, tradicije i identiteta naroda. Jedno od jela koje je kroz vekove prošlo značajan razvoj i danas ima važno mesto u savremenoj gastronomiji jeste giros. Koreni girosa javljaju se u antičkoj Grčkoj gde je meso predstavljalo važan deo ishrane, naručito tokom svečanosti i verskih obreda. Još u starom veku Grci su praktikovali pečenje mesa na ražnju, tehniku koja je omogućavala ravnomerno pečenje i očuvanje sočnosti mesa. Ovakav način pripreme mesa smatra se potomkom današnjeg girosa.

Tokom kasnijih istorijskih perioda naručito u vreme Vizantije i Osmanskog carstva, tehnika vertikalnog pečenja mesa dodatno se usavršavala. Upravo u tom periodu dolazi do razmene kulinarskih uticaja između različitih naroda Mediterana i Bliskog istoka. Slična jela poput turskog dönera, arapskog šavarme i grčkog girosa, razvijala su se paralelno, ali je svaka kultura zadržala svoje specifičnosti.