Kultura i hrana

Grčko vino ima veoma dugu i bogatu tradiciju i smatra se jednim od najstarijih vina u Evropi. Proizvodnja vina u Grčkoj razvijala se zahvaljujući povoljnoj klimi i plodnom zemljištu. Topla leta i blage zime stvaraju idealne uslove za uzgoj vinove loze.

Vinogradarstvo je prisutno u gotovo svim delovima Grčke. Posebno su poznate regije poput Makedonije, Peloponeza, Krita i ostrva Santorini.

Grčka je poznata po sortama grožđa koje se ne gaje nigde drugde u svetu.

Jedna od najpoznatijih crnih sorti je Agiorgitiko.

Među belim sortama ističe se Assyrtiko.

Ove sorte daju vina prepoznatljivog ukusa i mirisa. Grčko vino može biti suvo, polusuvo ili slatko. Vino ima važno mesto u svakodnevnom životu Grka. Često se služi uz obroke i druženja sa porodicom i prijateljima.

Smatra se simbolom gostoprimstva i zajedništva. U grčkoj kulturi vino se pije umerenim količinama. Tradicionalno se kombinuje sa jelima poput girosa, sira i maslina.

Posebno mesto zauzima retsina, tradicionalno grčko vino sa aromom smole. Ovo vino ima specifičan ukus i dugu tradiciju. Danas se grčka vina izvoze širom sveta. Savremeni vinari kombinuju tradiciju i modernu tehnologiju. Grčko vino je danas cenjeno zbog kvaliteta i autentičnosti. Ono predstavlja važan deo grčke kulture i identiteta.

Antička Grčka predstavlja jednu od najznačajnijih civilizacija u istoriji. Razvijala se na prostoru Balkanskog poluostrva, Egejskih ostrva i zapadne obale Male Azije. Grci su verovali u mnogobrojne bogove koji su živeli na Olimpu. Zevs je bio vrhovni bog dok su ostali bogovi imali različite uloge u prirodi i svakodnevnom životu ljudi. Iako nikada nije bila jedinstvena država sastojala se od brojnih polisa. Najpoznatiji polisi bili su Atina, Sparta, Korint i Teba. Svaki polis imao je sopstvene zakone, vojsku i način upravljanja. 

Atina je poznata kao kolevka demokratije.

Sparta je bila vojno orijentisana država sa strogo uređenim društvom.

Grci su dali ogroman doprinos razvoju filozofije. Filozofi poput Sokrata, Platona i Aristotela postavili su temelje zapadnog načina razmišljanja. Njihove ideje proučavaju se i danas.

Grčki matematičari, poput Pitagore i Euklida ostavili su trajne tragove.

U medicini se istakao Hipokrat koga smatraju ocem medicine.

Olimpijske igre su se održavale u čast boga Zevsa.

Umetnost i arhitektura antičke Grčke i danas zadivljuju svet.

Hramovi poput Partenona simbol su savršene proporcije i sklada.

Književnost je cvetala kroz epske pesme, tragedije i komedije.

Karanfil je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih cveća na svetu. Njegovi prepoznatljivi, naborani cvetovi i prijatan miris učinili su ga simbolom ljubavi, poštovanja i dugovečnosti. Iako se često povezuje sa posebnim prilikama karanfil je i izuzetno zahvalna biljka za gajenje u bašti ili saksiji. Karanfil potiče sa Mediterana, ovaj cvet je imao različita značenja. 

Crveni karanfil – ljubav i divljenje

Beli karanfil – čistoća i iskrenost

Roze karanfil – nežnost i zahvalnost

Žuti karanfil – simbol radosti

Osim što je lep je i vrlo praktičan cvet. Često se koristi u buketima jer dugo ostaje svež u vodi. U bašti je odličan izbor za ukras i dopunu buketima. 

 Kroz istoriju čovečanstva hrana je imala mnogo veću ulogu od same potrebe za preživljavanjem. Ona je predstavljala deo kulture, tradicije i identiteta naroda. Jedno od jela koje je kroz vekove prošlo značajan razvoj i danas ima važno mesto u savremenoj gastronomiji jeste giros. Koreni girosa javljaju se u antičkoj Grčkoj gde je meso predstavljalo važan deo ishrane, naručito tokom svečanosti i verskih obreda. Još u starom veku Grci su praktikovali pečenje mesa na ražnju, tehniku koja je omogućavala ravnomerno pečenje i očuvanje sočnosti mesa. Ovakav način pripreme mesa smatra se potomkom današnjeg girosa.

Tokom kasnijih istorijskih perioda naručito u vreme Vizantije i Osmanskog carstva, tehnika vertikalnog pečenja mesa dodatno se usavršavala. Upravo u tom periodu dolazi do razmene kulinarskih uticaja između različitih naroda Mediterana i Bliskog istoka. Slična jela poput turskog dönera, arapskog šavarme i grčkog girosa, razvijala su se paralelno, ali je svaka kultura zadržala svoje specifičnosti.